Znaš kako se ja zovem? Zovem se: čekanje tebe

Ako ste od onih čije detinjstvo i mladost nisu bojile pesme i misli Miroslava Mike Antića (1932 – 1986), odmah uskačite u taj voz! U njemu vas čeka Plavi čuperak, vaša prva a možda i jedina prava ljubav. Čekaju vas Besmrtna i Nepovratna pesma i toliko istina.

Mika je od života pravio magiju. I govorio : „Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju koja bi poslužila, ako nikome drugom bar đacima u školi jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.“

Usne jedino zato postoje

da s nekim podeliš nešto svoje

I da ti šapat šapatom vrate…

I nikad nikom nemoj ih dati

ako ne ume da ti ih vrati

toplije, mekše, mlađe i slađe.

Jer usne samo zato postoje…

da osmeh po tvome osmehu skroje.

Malo je poznato da je Mika Antić nastupao na koncertima Tome Zdravkovića. Bili su veliki prijatelji i boemi.

“Taj fenomen mene opčinjava, da neko izlazi na scenu i recituje poeziju pred 4.000 ljudi koji su pritom došli na koncert narodne muzike i koji to prihvataju. Ne bi ga Toma zvao da je mislio da će to da izazove negodovanje… priseća se sestrić Mike Antića.

Mika nas je učio: “Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog”

“Njegova leta i ljubavi, reke i raskršća, obeležili su tolike naše najranije mladosti i utkali se u nas kao šifra, kao dar…Najbolje od svih naučio nas je ono o mravima i orlovima, svuda okolo rasuo čarobne slike iz te zemlje čardaša, čaša i bezemljaša- zapisao je njegov poštovalac.

Mika je o sebi govorio da bi bio najgori đak jer ni svoj život nije naučio. Bio je zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, obrađivao drvo… ali je i glumio u lutkarskom pozorištu, pravio lutke, vodio tv emisije, bio konferansije.

Iznad i najvažnije od svega, Miroslav Mika Antić bio je jedan od nas, običnih, svakodnevnih. Ali je zapažao, čuo, video i osećao ono pored čega prolazimo, što nas ne dodiruje…I u tome je njegova moć. Moć da nam kaže, žvaćite život! Brige? Zar ima briga?

Uđite u Mikin voz, on putuje, van vremena i prostora. Dodajte životu Mikinih boja, biće vam lakše i lepše. I zapamtite:

“Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet kreneš. Nemoj da mi nešto petljaš. Nemoj da mi hoćeš – nećeš…”

IZVOR FOTOGRAFIJE : forum_srbija.com