Pesma kao lek

Počinjem da pevam. Ne, ne mislim da ću napraviti neverovatan zaokret u karijeri i posao zameniti estradom. Za tako nešto imam i previše godina i životnog iskustva, a premalo talenta, mada ga nemaju ni mnoge zvezde i zvezdice čiji nam „hitovi“ paraju uši. Ne, poslušaću savete lekara i pevušiću za svoju dušu iz zdravstvenih razloga.

U poslednjih nekoliko meseci bolovala sam više nego u prethodne dve decenije. Pregledi, analize, trista čuda…ništa. Sa mnom je sve u redu. A možda bi ipak,smatra moja doktorka, trebalo proveriti funkciju štitne žlezde.Uput za laboratoriju već je zastareo.Ništa mi nije, a svašta mi je. I to nema nikakve veze sa fizičkim zdravljem, već sa nagomilanim emocijama koje se skladište od prošle jeseni. Neke sam prihvatila, druge zaključala.

Da moje laičko razmišljanje nije bez osnova pročitala sam ovih dana na netu.U intervjuu za jedan portal poznati endokrinolog objašnjava da je štitna žlezda tesno povezana s ljudskim emocijama, tako da od štitnjače boluju osobe koje snažno proživljavaju sve što im se događa, koje na loše postupke drugih odgovaraju sa osećajem duboke povređenosti i ogorčenja. Negativne emocije tako ostaju kao zaleđene u organizmu.

„Emocije moraju biti pokretne. Oslobodite se nagomilanih negativnih emocija – pevanjem, jer ćete na taj način popustiti emicionalne stege. Pevajte vesele pesme, s radošću i ljubavlju, bez obzira kakve probleme imate i kako ste raspoloženi.“,  savetuje doktor Torsunov.

Da li repertoar zavisi od vrste problema i emocija koje potiskujem? Da li je važan žanr, jezik, melodija, tekst ?

Problem je da sastavim listu pesama. Bez razmišljanja bih zapevala nešto od Tonija Cetinskog, Balaševića, Proeskog, Čole…ali to ne mogu biti balade,mora da bude nešto veselo što razgaljuje dušu i topi emocije, koje će, pretpostavljam, oteći rekom suza. A ja ću ostati čista, mirna, stabilna i staložena. Valjda.

Kad komšiluk bude negodovao zbog mog pevanja lepo ću objasniti da moram glas da pustim bar tri puta na dan, kao lek.

Šalu na stranu, lekari tvrde da su osnovne emocije: ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok povezane s funkcionisanjem i zdravljem organa.Tako je, na primer, ljutnja u tesnoj vezi sa zameranjem, frustriranošću i besom, a ako se prikriva može biti okidač za glavobolju, vrtoglavicu i visok pritisak, ali i za gastritis i čir na želucu.

Potiskivanje briga izazvaće stomačne tegobe i hronični umor, a emotivna nestabilnost i previše uzbuđenja nesanicu i preskakanje srca. Na poremećaj rada buburega utuče konstantan strah, dok tužni i depresivni ljudi boluju od plućnih i kožnih bolesti.

Kad već ne želimo ili ne možemo da ispoljimo emocije, onda je bolje sprečiti, nego lečiti. Pesma na dan, ili više puta dnevno…i sve će biti mnogo lepše. Bar tako kažu lekari.

IZVOR FOTOGRAFIJE: www.kijiji.it