Da li je bolje biti sam ili usamljen?

Moja drugarica nedavno je proslavila rođendan. Jubilarni. Neću da spominjem koji. Pripremila je slane i slatke đakonije, piće, finu muziku i pozvala na proslavu prijateljice sa kojima se najviše druži.

Zajedno sa domaćicom bilo nas je osam. Osam žena po svemu različitih, godinama, interesovanjima, izgledu…Kada sam u jednom intimnom društvu prepričavala doživljaje od te večeri rekla sam da su udate bile u manjini-samo dve, dok je razvedenih i nikada udavanih bilo po 3.

I onda sam shvatila da su, ne samo moje prijateljice, već i žene koje poznajem iz viđenja, uglavnom sa jednim ili više brakova iza sebe ili još nisu pronašle čoveka svog života. Najmanje je onih koje su uspele da sačuvaju brak, a još manje da ih bračna zajednica ispunjava srećom i zadovoljstvom. Ali to je za neku drugu priču, sada ću malo o statistici.

Statistički podaci, proverila sam, pokazuju da opada broj osoba u braku, dok istovremeno raste broj razvedenih i onih koji, iako u ozbiljnim godinama, još nisu stali na ludi kamen. Mnogi od njih nikada i neće.

U braku je do poslednjeg popisa bilo polovina stanovnika Srbije, a onda je taj broj opao za oko 11 odsto. Interesantno je da se između dva popisa za isti procenat povećao broj neoženjenih, odnosno neudatih.

Sigurno nikoga neće iznenaditi podatak da se broj razvedenih za deset godina uvećao čak za petinu.

Zato i ne čudi što je tako mnogo usamljenih ljudi, mada je mudrije biti sam nego usamljen, tužan i nesrećan u vezi ili braku.

Divne žene s početka priče nisu ni usamljene, a još manje tužne. Sve su odvažne, emancipovane, sigurne u sebe i svoje mogućnosti, svesne svojih želja i mogućnosti. Naučile su da kroz život hodaju uzdignute glave i da od sitnih zadovoljstava slažu svoje mozaike sreće.

A to, kazaće vam svaka od njih, ne zavisi od njihovog bračnog, već stanja duha.

IZVOR FOTOGRAFIJE: www.woman.at