Zaječar – čudesna priča

Najstariji sačuvani pisani trag o Zaječaru potiče iz turskih teftera iz 1466.godine, ali se ne zna pouzdano kako je grad dobio ime. Po jednom tumačenju po zecu, što se nekada izgovaralo zajac ili zajek, po drugom se „zasluga“ pripisuje paši iz Vidina Said Ašaru, dok ima i onih koji zastupaju tezu da je u osnovi imena grada reč „saettia“, odnosno strela.

Ovo sigurno znaju mnogi, koji se, rekle bi Suzana, Jelica i Nina, autorke knjige „Zaječar čarobna priča“ osećaju Zaječarcima po poreklu, rođenju ili opredeljenju, ali su im  verovatno nepoznati mnogi podaci iz petovekovne pisane istorije grada prikupljeni i objavljeni u ovoj monografiji grada na Timoku.

Priče o Zaječaru, od Osmanlijskog carstva do 2006.godine, upotpunjene su autentičnim fotografijama i dokumentima.

Glavna zaječarska ulica

Bogata istorija, počeci obrazovnog i kulturnog razvoja,  politički prvaci, privredni giganti, životi običnih ljudi koji su utkali sebe u pore grada, zajedno čine magičnu priču, koja se čita bez daha.

Od mnoštva podataka izdvajaju se: početak rada prve privatne škole 1830.godine, osnivanje Timočke eparhije četiri godine kasnije, izgradnja prve kaldrme, otvaranje prve javne biblioteke, bolnice, pivare, rudnika kamenog uglja na Vrškoj Čuki i puštanje u saobraćaj industrijske pruge Vrška Čuka-Radujevac.

Hroničari su zabeležili i da je 1895.godine Jelena Kofa imala prvu javnu kuću u Zaječaru, dok je pozorište „Gundulić“ počelo da radi tek 1911.godine, a bioskop „Timok“ tri godine nakon toga.

Bioskop “Timok”

Hajduk Veljko Petrović, Adam Bogosavljević, Nikola Pašić, Đorđe Genčić, Nikola Colović…istorijske su ličnosti kojima se pokoljenja Zaječaraca ponose.

Nikola Pašić

I sada se spominje ime Milana Miljkovića, gradonačelnika iz dvadesetih godina prošlog veka, čijom je zaslugom pošumnjena Kraljevica, sagrađena električna centrala i groblje, grad komunalno uređen. Bio je i vlasnik jednog od prvih automobila u Zaječaru.

O svakoj od starih zaječarskih porodica i impozantnim građevinama koje su i danas znamenitosti grada, mogu se ispisati čitavi romani.

Posleratne generacije pamte i zlatno vreme Zaječara, velike fabrike i blagostanje, Bokserski klub „Kristal“, legendu Zorana Radmilovića…

Grad je bio i ostao prepoznatljiv po Carskoj palati Feliks Romulijani, Gitarijadi, Zoranovim danima, Zaječarskom pivu…

Čudesnu priču nastavljaju neki novi klinci…

Promocija knjige “Zaječar čarobna priča” u Beogradu

IZVOR FOTOGRAFIJA: Narodni muzej Zaječar